Nedavno naletim na jednu drugaricu koju nisam video bas dugo. Ja davno otiso iz zemlje, ona takodje – putevi se jos davno totalno razisli da ni ovaj moj polu-ispravan gps u sluzbenom autudokurca ne bi mogao da ih sastavi. E sad – moram malo istoriju da pomenem – da bi ova prica uopste imala neki smisao.

Procitaj ceo clanak »

Konačno je tvoja. Skidate se polako. Medjutim, strast ne možeš kontrolisati. Skidanje, upadanje… Ona leži na ledjima, a ti ritmično i energično prodireš do kraja. Lice je zarila u jastuk, koji je čvrsto obuhvatila rukama. Njene noge su obavijene oko tebe, a ti joj se moliš kao boginji. Brzina tvojih pokreta je obrnuto srazmerna minutaži – svestan si toga dok polako hvataš vazduh i razmišljaš da zameniš položaj.  Hajd još malo, još koji minut… Tri, dva, jedan… Konačno…

Procitaj ceo clanak »

Dobro, kasnim malo sa tekstom – a baš sam želeo da svečano pozdravim još jedno proleće koje će nam ulepšati život. Nema veze – nikad nije kasno, što neko onomad reče.

Procitaj ceo clanak »

Moje dame – konačno seksi igračke zbog kojih ćete lepše spavati i imati osećaj da ste u najmanju ruku spasili jedno drvo (ili bar nekoliko njih) u tamo nekoj vukojebini!

Vesela sirena

Seksi igračka koja je izradjena od 100% prirodnog materijala (organski zasadjenog i uzgajanog), sa izgledom sirene koja energičnom rotacijom svoga tela nadražuje klitoris a svojim repom nežno masira vaš anus.

I ne zaboravite – kupovinom ovog proizvoda dobijate i sertifikat “Green America – approved for people and planet” koji potvrdjuje da je naša vesela sirena napravljena od prirodnih materijala koji nisu štetni po okolinu i koji će pomoći da naša planeta bude bolje mesto za život!

Napomena: proizvod radi na dve AA baterije od 1.5V (nisu uključene u pakovanje).

Oko nas ima nebrojeno mnogo slobodnih žena. Iako o tome niko ne govori – preti nam pandemija, ali ne ona kao sa ovim gripom – nego prava pandemija, globalnih razmera.

Procitaj ceo clanak »

Još jedan 8. mart, idiotski povod za balavljenje po koleginicama, trošenje love na stupidne poklone koje ionako nikada neće koristiti, nameštanje blažene face od ranog jutra sa obaveznim “srećan 8. mart, komšinice”… Niti one znaju šta je taj dan, niti mi znamo za koji moj ga i spominjemo kad nas niko ne bije po ušima.

Procitaj ceo clanak »

Lena je sa svojih 20ak i nešto postigla dosta. Dogurala je do asistenta javnog tužioca, sa velikom šansom da u sledećem mandatu bude i nešto više. Uvek me je kopkalo pitanje: na koji način je došla do te funkcije? Javni tužioc je u to vreme bila jedna samouverena ženturača čiji je pogled odavao duboku mržnju prema muškarcima. U njenom timu su uvek bile samo žene. Moram da priznam da je svoj posao radila dobro, čak i suviše dobro. Zato je kod nas u komori dobila nadimak „zmaj“ – što zbog svoje profesionalne snage, što zbog vatre koja joj je kuljala iz usta…

Procitaj ceo clanak »

Vraćaš se kući posle napornog posla, jedva čekaš da se baciš pod tuš i odmoriš,  kad – u ulici desno, omah tu iza ugla, čuješ tiho jecanje…  Zaviriš i vidiš šta? Dva mlada, oznojena tela uvijena u zagrljaj.  Na prvi pogled – običan strastven stisak dvoje koji se vole i par usana spojenih do bola. Ništa novo, ništa neobično.

Na drugi pogled – kratki trzaji njegovih kukova, njena leva noga zadignuta do struka, kaiš njegovih pantalona ritmično udara o zid, gola butina i zadignuta suknjica, njegova ruka ispod njene guze… Odjednom – bling! – skapiraš da si nemi svedok seksa na javnom mestu… Tihi voajer koji se u toj ulozi našao sasvim slučajno, ničim izazvan…

Njih ne interesuje da li ih neko gleda. Oni su tu sami, krešu se kao da im je zadni put. “Sram vas bilo” – dodje ti da vikneš, ali poput iskusnog vojnika na bojnom polju, shvatiš da je pametnije ne odavati svoju poziciju. Svejedno, oni znaju da si tu. Znaju da gledaš.  “Uzmite sobu!” – uzviknu neka bakica sa susednog balkona, verovatno jer su je noge zabolele od zurenja u scenu nabijenu erotikom pa je rešila da napusti prvi parter…

Polako se okreneš i posramljen (mada ni sam ne znaš zašto) nastavljaš dalje. Dok jecaji polako jenjavaju, nastavljaš ulicom i sa osmehom pomisliš “kakav srećković”..

Zamisli da ovaj tekst čitaš pre jedno 50ak godina. Recimo tamo negde ‘40ih godina prošlog veka.

Od trenutka kad si se rodila znala si da ćeš biti domaćica – jer to je ono za šta su žene rodjene. Tvoji dani se sastoje od kućnih poslova – priprema za život sa mužem. Udala si se sa 16 godina. Verovatno tvoj muž obezbedjuje novac do koga živiš jer ti ne radiš. Čak ne umeš ni da čitaš, o pisanju da ne govorimo. Nemaš pravo glasa na izborima. Iz kuće izlaziš samo kada si sa mužem. U slučaju da je potrebno obaviti neki hiruški zahvat – tvoj muž mora dati svoj pristanak. bez njegovog potpisa možeš i da umreš. Od škole nema govora – to ionako nije za žene. U slučaju da negde radiš primaš manju platu od muškaraca jer ionako „radiš za džeparac“. Tvoj dan – uvek isti. Kuća i samo kuća. Mašina za čišćenje, kuvanje i radjanje dece. Tako u krug.

Procitaj ceo clanak »

Nemoj da me pogrešno razumeš. Naravno da nova godina donosi nešto novo. Nekom lepo, nekom ružno, nekom isto…

Procitaj ceo clanak »