Možeš da zamisliš u kakvoj sam problemu tada bio – želiš da budeš savršen, a nemaš pojma kako da to postigneš. Čuo si onu priču kada su Deda Mraz,  Savršen muškarac i Savršena žena doživeli saobraćajnu nesreću, pa je postavljeno pitanje – ko je od njih preživeo? Pravi odgovor je – niko, jer oni jednostavno ne postoje. Vidiš, u takvom sam problemu bio. Hteo sam da postanem nešto što ne postoji, da bih našao nešto što ne postoji, znajući da u isto vreme svaka žena o tome mašta, a unapred je ubedjena da toga nema. Ne samo to, hteo sam da budem uspešan u tome. Medjutim, nisam znao kako da to postanem.

(more…)

Ja sam uvek bio stidljiv momak. Kao klinac nisam imao mnogo drugova. Moj najbolji prijatelj bila je moja majka koja je, nakon tragične smrti mog oca, čvrsto rešila da me izvede na pravi put. Oca sam izgubio kada sam imao 7 godina. Sleteo je sa puta tamo negde kod Čačka i ostao na mestu mrtav. Jednom prilikom, nakon mnogo godina, slučajno sam, tražeći nešto u kevinom noćnom stočiću, našao požuteli članak iz novina. Tog kobnog 12og avgusta 1970. godine smrad nije bio sam u autu. Bio je sa svojom kurvom. Odjednom sam shvatio užas sa kojim je moja majka bila suočena. Njen muž na službenom putu sa jebaljkom. Ona sama, bez posla, sa detetom od 7 godina. Idila lepog braka i lagodnog života ugašena u trenutku.

(more…)

“Ona je savršena. Da li si to nekad pomislio? Ona je jebeno ostvarenje svih naših želja. Ona je…”

Veza je pukla. Toliko o savremenoj telekomunikaciji. Jebena veza je jebeno pukla u jebeno najebenijem trenutku, kada sam trebao čuti zašto je ona jebeno savršena. Naravno, sad je nedostupan. Da odlepiš…

Inače, da te uvedem u priču. Jovan je moj drug iz aviona. Jeste, iz aviona. Upoznali smo se 2003. godine na liniji Budimpešta – Oslo, leteli par sati zajedno, pričali o svemu i svačemu. Naravno – sa dozom uzdržanosti, kao što priliči avio-razgovorima. Sad, šta ćeš – do Osla se leti malo duže, pa smo se malo i zapričali. Jovan je inače tip u ranim četrdesetim, poreklom iz nekog malog sela kraj Negotina, već 16 godina u Norveškoj,  i ima čudan i zaista jedinstven hobi – traži savršenu ženu…

(more…)

Novembar me je, moram da priznam, baš prijatno iznenadio. Jbg, ne volim zimu. Nemoj me pogrešno razumeti – volim sneg, zimsku idilu, skijanje ali ne volim grad zimi, prljave ulice, vodu do kolena i led koji kao da želi da osakati što više penzionera i nakači ih na jasle ionako finansijski totalno sjebane države. Ponekad mislim da postoji neka tajna organizacija formirana od strane ovih na vlasti koja zabranjuje uklanjanje leda sa trotoara. Zašto? Vrlo prosta računica – na 10 sjebanih penzosa, bar jedan će da rikne do proleća – eto manje izdataka za penzije… Elem, nisam o tome hteo da polemišem, to je ionako tema za neku drugu priliku….

(more…)