Zamisli da ovaj tekst čitaš pre jedno 50ak godina. Recimo tamo negde ‘40ih godina prošlog veka.

Od trenutka kad si se rodila znala si da ćeš biti domaćica – jer to je ono za šta su žene rodjene. Tvoji dani se sastoje od kućnih poslova – priprema za život sa mužem. Udala si se sa 16 godina. Verovatno tvoj muž obezbedjuje novac do koga živiš jer ti ne radiš. Čak ne umeš ni da čitaš, o pisanju da ne govorimo. Nemaš pravo glasa na izborima. Iz kuće izlaziš samo kada si sa mužem. U slučaju da je potrebno obaviti neki hiruški zahvat – tvoj muž mora dati svoj pristanak. bez njegovog potpisa možeš i da umreš. Od škole nema govora – to ionako nije za žene. U slučaju da negde radiš primaš manju platu od muškaraca jer ionako „radiš za džeparac“. Tvoj dan – uvek isti. Kuća i samo kuća. Mašina za čišćenje, kuvanje i radjanje dece. Tako u krug.

(more…)

Nemoj da me pogrešno razumeš. Naravno da nova godina donosi nešto novo. Nekom lepo, nekom ružno, nekom isto…

(more…)