Lena je sa svojih 20ak i nešto postigla dosta. Dogurala je do asistenta javnog tužioca, sa velikom šansom da u sledećem mandatu bude i nešto više. Uvek me je kopkalo pitanje: na koji način je došla do te funkcije? Javni tužioc je u to vreme bila jedna samouverena ženturača čiji je pogled odavao duboku mržnju prema muškarcima. U njenom timu su uvek bile samo žene. Moram da priznam da je svoj posao radila dobro, čak i suviše dobro. Zato je kod nas u komori dobila nadimak „zmaj“ – što zbog svoje profesionalne snage, što zbog vatre koja joj je kuljala iz usta…

(more…)

Vraćaš se kući posle napornog posla, jedva čekaš da se baciš pod tuš i odmoriš,  kad – u ulici desno, omah tu iza ugla, čuješ tiho jecanje…  Zaviriš i vidiš šta? Dva mlada, oznojena tela uvijena u zagrljaj.  Na prvi pogled – običan strastven stisak dvoje koji se vole i par usana spojenih do bola. Ništa novo, ništa neobično.

Na drugi pogled – kratki trzaji njegovih kukova, njena leva noga zadignuta do struka, kaiš njegovih pantalona ritmično udara o zid, gola butina i zadignuta suknjica, njegova ruka ispod njene guze… Odjednom – bling! – skapiraš da si nemi svedok seksa na javnom mestu… Tihi voajer koji se u toj ulozi našao sasvim slučajno, ničim izazvan…

Njih ne interesuje da li ih neko gleda. Oni su tu sami, krešu se kao da im je zadni put. “Sram vas bilo” – dodje ti da vikneš, ali poput iskusnog vojnika na bojnom polju, shvatiš da je pametnije ne odavati svoju poziciju. Svejedno, oni znaju da si tu. Znaju da gledaš.  “Uzmite sobu!” – uzviknu neka bakica sa susednog balkona, verovatno jer su je noge zabolele od zurenja u scenu nabijenu erotikom pa je rešila da napusti prvi parter…

Polako se okreneš i posramljen (mada ni sam ne znaš zašto) nastavljaš dalje. Dok jecaji polako jenjavaju, nastavljaš ulicom i sa osmehom pomisliš “kakav srećković”..